Frustracije i slični događaji

Opet me stigo onaj postporočni smor.

Odvikao sam svoj organizam od preteranih količina piva mešanog sa pelinkovcem, cigarama i lakim drogama. Rekao sam sebi da neću više, al tako sam govorio i da sutra počinjem da učim...

Subota, lep dan, staro društvo organizuje R'n'R svirku u parku. Trebao sam i ja da sviram ko u stara dobra vremena, al sam generalnu probu proveo spavajući tako da sam ga ispušio, stigao sam oko pet popodne kada su sve već namestili. Tamo sve lepo organizovano, k'o na Woodstocku bre, samo dosta manje ljudi i prostora. Za improvizovanim šankom moja "velikodušna nesuđena ljubav" toči pivo, meni neće da dá (pivo) dok ne usluži ostale, kaže naslađe čuva za kraj. Ne znam šta da mislim.

Na improvizovanu binu skače kum sa komentarom kako je nekada svirao heavy metal a sada nosi roze polo majcu, i počinje da svira sa ostatkom benda neki R'n'R. Ja se uz 4. pivo prisetih starih dobrih dana iz gimnazije kada su nam zviždali jer smo bili totalno raštimovani i uživeh se sa ostatkom posetilaca u ritam. 

Tu sretnem jednu bivšu, ponudih joj pivo u zamenu za malo mentalnog maltretiranja od strane ucirkanog propalog muzičara. Prihvatila je sa osmehom, čak sam napravio i fotku koja ladno može da prođe kao reklama za Lav pivo... Neću o detaljima. Ispostavilo se da sada ima nekog kretena sa kojim je morala da ode da se nađe, te sam je nakon psihojebačine zamenio mojom omiljenom šankericom i prešao na pelinkovac.

Moždani talasi su mi u tom trenutku bili poprilično ravni, ali ih je uzburkala makljaža koja se dešavala par metara iza mene. Pomislih da je počela šutka uz neku punk pesmu, al na kraju videh da je ipak u pitanju klasična makljaža. Kada mi se mozak vratio u funkcionalno stanje, načuo sam da su se tu pojavili neki seljaci na steroidima (seljoidi), i počeli da prave sranja. Prodali ljudi njive, kupili steroide, krenuli u teretanu i umesto da odu ko svi normalni ljudi na prekvalifikaciju i nauče nešto da rade osim kopanja i oranja, ili bar da odu i da tu snagu iskoriste okopavajući baštu, oni je uzaludno troše na prosipanje krvi.

U glavnom, sve se završilo sa 2 ušivene glave, jednim izlupanim autom, paradom umišljenih "miševa" koji mnogo gledaju filmove i na kraju sa pandurima koji su ih valjda sve rasterali. Sve u svemu, parada pijanstva i kiča što bi rekao Đole.

Nastavio sam da cirkam u zagrljaju "nesuđene ljubavi", revoltiran ne toliko samim činom makljaže, već mentalitetom ljudi koji žive oko mene. U glavnom, hteo sam da idem kući da spavam al u momentu stiže poruka od brata koji me moli da idem sa njim na neki splav na rođendan kod ribe koju je nedavno upoznao... Teško ribu u vodu naterati...

Onako ubiven psihofizički od koječega se sa rock svirke uputih na fancy splav. A tamo kulturna verzija seljoida. Na sred kluba srećem ribu sa kojom sam par dana pre toga sporazumno raskinuo kraću vezu, u kojoj u stvari nismo ni bili  - osim ako se viđanje subotom i nedeljom posle 21h u krevetu ne smatra vezom... Usput mi se pohvalila kako joj kasni 5 dana, ali da ne brinem, pošto joj jajnici sevaju ko besni i oseća da će da dobije... Pomislih kako verovatno ima iskustva sa sličnim situacijama, te se ne potresoh mnogo. 

U separeu sam čestitao bratovoj novopečenoj devojci rođendan i uručio joj ružu u njegovo ime, koju sam inače iščupao kevi iz bašte da ne idem praznih ruku kao moj batica... Devojka je imala najdužu kosu koju sam ikada u prirodi video. Da se kosa lakše održava, mogla bi komotno da je koristi umesto toalet papira. Zabio sam se u fotelju i počeo da snimam okolinu, dok je brat đuskao sa devojkom. Do nas su bili neki matorani sa dvema jedva punoletnim devojkama koje su nesebično razmenjivale nežnosti, sa nama za stolom još 3 devojke od kojih su dve valjale i jedna od njih se muvala sa nekim likom. Sa ovom drugom sam prozborio po koju, ali je ništa nisam razumeo od Lepe Brene koja se drala iz zvučnika iznad mene.

Sve u svemu, dovoljno furstracije za jednu noć. Evo danas je ponedeljak, uskoro će i utorak a ja se još nisam vratio u moje super happy cool alpha smile raspoloženje. Sve zbog seljoida i naprasne navale poroka na moj organizam koju ne mogu da kontrolišem.

Odoh da se treznim, a vama laku noć! 

Cigani su opet u moje voljeno selo dovukli one ringišpile, autoput za žene vozače da vežbaju, automate sa igricama i ostale drangulije. Od zanjeg puta kada sam posetio takvu manifestaciju je prošlo dobrih 10-15 godina i samo sticajem okolnosti sam preživeo taj dan.

Ne, nisam pao sa ringišpila, niti me je neko pomešao sa kruškom za lemanje (što sam mogao lako da postanem). Nije me otela ni grupa cigana i odvela sa njima da me proda u belo roblje zbog svojih nedela, mada je i to moglo da se  desi.

Elem, takva su bila vremena, da se jednostavno nije imalo para za celovečernje bančenje po prašini i skupljanje krpelja po travi, te smo morali da se snalazimo na razne načine. Nismo mogli da odemo bez k.... u svatove, što bi se reklo. Tada je ringišpil bio vrlo popularan, nije čovek mogao da dođe na red da se vozi koliko je bilo navale, te smo rešili da iskoristimo situaciju.

U to vreme sam taman počeo da se bavim Photoshopom, te sam rešio da svoje znanje na neki način unovčim. Drug iz osnovne je taman upisao elektrotehničku i imao je paus papir koji mu je služio za tehničko crtanje te sam od njega nabavio 10ak listova. Kući sam imao štampač koji nije do maksimuma koristio svoje kapacitete, u glavi ideju i u džepovima promaju. 

I tako uzmem ja tu kartu, bacim u skener, obradim u photoshopu, poređam na A4 format i uposlim štampač. Nakon par sati posla, u rukama sam imao 50ak karata, maltene indentičnih onima koje su cigosi prodavali, samo što su ove bile nove. Malo uzmeš promuljaš ih kroz ruke i prašinu i budu iste ko njihove! 

Ne bi baš bilo prijatno da mene prvog provale, te sam 10ak komada prodao lokalnim klincima u pola cene što su oberučke prihvatili i sačekao da vidim reakciju. Ništa. Sve normalno. Tako ja uvaljam još par komada, odem kulturno na pult, kupim sebi 6 komada (pritom prepoznam 2 moja ručna rada), častim drugara 3 vožnje, do'fatimo lutku jednom i dobijemo gratis vožnju. To mi je bilo dosta voženja za celo veče.

Taman smo sišli, ringišpil je obrnuo još jedan krug, posle je prestao da se vrti. Razlog: provalili su pri brojanju karata da im se pojavio višak... Udaljio sam se lagano i otišao da igram igrice na automatima i uživam u plodovima svog rada, pošto su počeli da ispituju jedno dete kod kojeg su našli spornu kartu o njenom poreklu...

Sutradan slična situacija. Pare od biznisa potrošene prethodne noći, matorci ne daju više, a nama sinoć falio još po jedan žeton da pređemo Cadillac and Dinosaurs... Kako rešiti taj problem? Jednostavno. Uzmeš jedan žeton, oblepiš ga jednom selotejpom, i od tog istog selotejpa napraviš uzicu kojom možeš da vratiš žeton pre nego što ga automat proguta...

Imao sam jednu teksas jaknu, koju i dan danas čuvam, jer smatram da mi je spasila život. Ona je sa unutrašnje strane imala jedan duguljast džep koji je bio taman podesan za moj drugi biznis projekat. Tako smo mi opet otišli da igramo CnD, samo smo ovog puta kupili dva žetona, za koje ni sam ne znam gde smo našli pare. Ubacim jedan žeton, izvadim magični i otkucam još 5 komada na brzaka, vratim magični u štek. I onda je počelo polučasovno iživljavanje nad džojsticima i dugmićima...

Mislim da smo bili prilično upadljivi svojim ponašanjem, ali toga nismo bili svesni. Kada smo shvatili da nam ponestaje "kredita" izvadio sam magični žeton i otkucao još par komada. Taman  kad sam ga vratio u moj čarobni džep, došao je namrgođeni cigos koji nas je postrojio jer nas je provalio... Preznojio sam se. Počeo je da nas ispituje i da nas pretresa, ali jedino što je našao jeste onaj žeton koji smo kupili na početku a nismo ga ubacili... Bio je dovoljno ljubazan da nas samo isprati napolje i zamoli da se ne vraćamo. Da je našao onaj magični, ne znam da li bismo baš tako lepo prošli...

Eto zašto volim vašare isto toliko koliko ih i mrzim...