Frustracije i slični događaji

Pošto je osoba u čijem je vlasništvu blog naveden u naslovu obrisala moj komentar umesto da ga argumentovano demantuje, rešio sam da svoj komentar ostavim na svom blogu kako bih skrenuo pažnju bar nekolicini osoba pre nego što se upuste u kriminalne radnje.

Elem, na gore navedenom linku se nalazi ponuda za "posao", lepo radiš 2 sata dnevno i obrćeš hiljade dolara.

Nešto vam već smrdi tu? I meni.

Kada malo bolje pogledate šta se nudi i stavite prst na čelo, vrlo je jednostavno. Klasična multilevel marketing prevara. Evo i na čemu se zasniva.

Prvo, vi navodno prodajete nekakve domene Zapadne Samoe (.ws) koji nikome nisu potrebni. Sve što treba da uradite jeste da uplatite 10$ i da ubedite još 10 ljudi da su ovi sajtovi/domeni nekome potrebni i da uplate po 10$. Tako će ovaj iznad vas dobiti procenat od svake osobe koju vi dovedete u zabludu da će navodno zaraditi prodajući domene, koje i ne zna čemu služe niti šta su to domeni u stvari. I tako to ide, 10 ljudi pozove još 10, eto ih 100. Tih 100 pozove još po 10, eto ih 1000 i već na nekom 6 nivou vi imate 1.000.000 ljudi koji "prodaju" .ws domene, t.j. uplaćuju članarinu. Znači, pošto takav posao "cveta" još od 1997, sad sigurno ima jedno 5.000.000.000 .ws sajtova.

Ja lično ne znam ni jedan iole poznat sajt na .ws domenu. Znate li vi?

Mislim da je dovođenje ljudi u zabludu u cilju uzimanja njihovog novca popularno kao "prevara" ili "krađa". Ne kažem da ne može na MLM-u da se zaradi novac. Kriminal se isplati, bar na kratko. Problem je moralne prirode: Odakle novac dolazi? Od prodaje sajtova? Ne bih se složio.

U pitanju je klasična piramidalna struktura (pokrivena navodnim proizvodom i nazvana MLM), koju smatram običnom prevarom, zato što je nepoštena i služi za iskorišćavanje ljudi.

Dakle, ako hoćete da se bavite kriminalom, eto vam šanse!

Pozz 

Opet me stigo onaj postporočni smor.

Odvikao sam svoj organizam od preteranih količina piva mešanog sa pelinkovcem, cigarama i lakim drogama. Rekao sam sebi da neću više, al tako sam govorio i da sutra počinjem da učim...

Subota, lep dan, staro društvo organizuje R'n'R svirku u parku. Trebao sam i ja da sviram ko u stara dobra vremena, al sam generalnu probu proveo spavajući tako da sam ga ispušio, stigao sam oko pet popodne kada su sve već namestili. Tamo sve lepo organizovano, k'o na Woodstocku bre, samo dosta manje ljudi i prostora. Za improvizovanim šankom moja "velikodušna nesuđena ljubav" toči pivo, meni neće da dá (pivo) dok ne usluži ostale, kaže naslađe čuva za kraj. Ne znam šta da mislim.

Na improvizovanu binu skače kum sa komentarom kako je nekada svirao heavy metal a sada nosi roze polo majcu, i počinje da svira sa ostatkom benda neki R'n'R. Ja se uz 4. pivo prisetih starih dobrih dana iz gimnazije kada su nam zviždali jer smo bili totalno raštimovani i uživeh se sa ostatkom posetilaca u ritam. 

Tu sretnem jednu bivšu, ponudih joj pivo u zamenu za malo mentalnog maltretiranja od strane ucirkanog propalog muzičara. Prihvatila je sa osmehom, čak sam napravio i fotku koja ladno može da prođe kao reklama za Lav pivo... Neću o detaljima. Ispostavilo se da sada ima nekog kretena sa kojim je morala da ode da se nađe, te sam je nakon psihojebačine zamenio mojom omiljenom šankericom i prešao na pelinkovac.

Moždani talasi su mi u tom trenutku bili poprilično ravni, ali ih je uzburkala makljaža koja se dešavala par metara iza mene. Pomislih da je počela šutka uz neku punk pesmu, al na kraju videh da je ipak u pitanju klasična makljaža. Kada mi se mozak vratio u funkcionalno stanje, načuo sam da su se tu pojavili neki seljaci na steroidima (seljoidi), i počeli da prave sranja. Prodali ljudi njive, kupili steroide, krenuli u teretanu i umesto da odu ko svi normalni ljudi na prekvalifikaciju i nauče nešto da rade osim kopanja i oranja, ili bar da odu i da tu snagu iskoriste okopavajući baštu, oni je uzaludno troše na prosipanje krvi.

U glavnom, sve se završilo sa 2 ušivene glave, jednim izlupanim autom, paradom umišljenih "miševa" koji mnogo gledaju filmove i na kraju sa pandurima koji su ih valjda sve rasterali. Sve u svemu, parada pijanstva i kiča što bi rekao Đole.

Nastavio sam da cirkam u zagrljaju "nesuđene ljubavi", revoltiran ne toliko samim činom makljaže, već mentalitetom ljudi koji žive oko mene. U glavnom, hteo sam da idem kući da spavam al u momentu stiže poruka od brata koji me moli da idem sa njim na neki splav na rođendan kod ribe koju je nedavno upoznao... Teško ribu u vodu naterati...

Onako ubiven psihofizički od koječega se sa rock svirke uputih na fancy splav. A tamo kulturna verzija seljoida. Na sred kluba srećem ribu sa kojom sam par dana pre toga sporazumno raskinuo kraću vezu, u kojoj u stvari nismo ni bili  - osim ako se viđanje subotom i nedeljom posle 21h u krevetu ne smatra vezom... Usput mi se pohvalila kako joj kasni 5 dana, ali da ne brinem, pošto joj jajnici sevaju ko besni i oseća da će da dobije... Pomislih kako verovatno ima iskustva sa sličnim situacijama, te se ne potresoh mnogo. 

U separeu sam čestitao bratovoj novopečenoj devojci rođendan i uručio joj ružu u njegovo ime, koju sam inače iščupao kevi iz bašte da ne idem praznih ruku kao moj batica... Devojka je imala najdužu kosu koju sam ikada u prirodi video. Da se kosa lakše održava, mogla bi komotno da je koristi umesto toalet papira. Zabio sam se u fotelju i počeo da snimam okolinu, dok je brat đuskao sa devojkom. Do nas su bili neki matorani sa dvema jedva punoletnim devojkama koje su nesebično razmenjivale nežnosti, sa nama za stolom još 3 devojke od kojih su dve valjale i jedna od njih se muvala sa nekim likom. Sa ovom drugom sam prozborio po koju, ali je ništa nisam razumeo od Lepe Brene koja se drala iz zvučnika iznad mene.

Sve u svemu, dovoljno furstracije za jednu noć. Evo danas je ponedeljak, uskoro će i utorak a ja se još nisam vratio u moje super happy cool alpha smile raspoloženje. Sve zbog seljoida i naprasne navale poroka na moj organizam koju ne mogu da kontrolišem.

Odoh da se treznim, a vama laku noć! 

Cigani su opet u moje voljeno selo dovukli one ringišpile, autoput za žene vozače da vežbaju, automate sa igricama i ostale drangulije. Od zanjeg puta kada sam posetio takvu manifestaciju je prošlo dobrih 10-15 godina i samo sticajem okolnosti sam preživeo taj dan.

Ne, nisam pao sa ringišpila, niti me je neko pomešao sa kruškom za lemanje (što sam mogao lako da postanem). Nije me otela ni grupa cigana i odvela sa njima da me proda u belo roblje zbog svojih nedela, mada je i to moglo da se  desi.

Elem, takva su bila vremena, da se jednostavno nije imalo para za celovečernje bančenje po prašini i skupljanje krpelja po travi, te smo morali da se snalazimo na razne načine. Nismo mogli da odemo bez k.... u svatove, što bi se reklo. Tada je ringišpil bio vrlo popularan, nije čovek mogao da dođe na red da se vozi koliko je bilo navale, te smo rešili da iskoristimo situaciju.

U to vreme sam taman počeo da se bavim Photoshopom, te sam rešio da svoje znanje na neki način unovčim. Drug iz osnovne je taman upisao elektrotehničku i imao je paus papir koji mu je služio za tehničko crtanje te sam od njega nabavio 10ak listova. Kući sam imao štampač koji nije do maksimuma koristio svoje kapacitete, u glavi ideju i u džepovima promaju. 

I tako uzmem ja tu kartu, bacim u skener, obradim u photoshopu, poređam na A4 format i uposlim štampač. Nakon par sati posla, u rukama sam imao 50ak karata, maltene indentičnih onima koje su cigosi prodavali, samo što su ove bile nove. Malo uzmeš promuljaš ih kroz ruke i prašinu i budu iste ko njihove! 

Ne bi baš bilo prijatno da mene prvog provale, te sam 10ak komada prodao lokalnim klincima u pola cene što su oberučke prihvatili i sačekao da vidim reakciju. Ništa. Sve normalno. Tako ja uvaljam još par komada, odem kulturno na pult, kupim sebi 6 komada (pritom prepoznam 2 moja ručna rada), častim drugara 3 vožnje, do'fatimo lutku jednom i dobijemo gratis vožnju. To mi je bilo dosta voženja za celo veče.

Taman smo sišli, ringišpil je obrnuo još jedan krug, posle je prestao da se vrti. Razlog: provalili su pri brojanju karata da im se pojavio višak... Udaljio sam se lagano i otišao da igram igrice na automatima i uživam u plodovima svog rada, pošto su počeli da ispituju jedno dete kod kojeg su našli spornu kartu o njenom poreklu...

Sutradan slična situacija. Pare od biznisa potrošene prethodne noći, matorci ne daju više, a nama sinoć falio još po jedan žeton da pređemo Cadillac and Dinosaurs... Kako rešiti taj problem? Jednostavno. Uzmeš jedan žeton, oblepiš ga jednom selotejpom, i od tog istog selotejpa napraviš uzicu kojom možeš da vratiš žeton pre nego što ga automat proguta...

Imao sam jednu teksas jaknu, koju i dan danas čuvam, jer smatram da mi je spasila život. Ona je sa unutrašnje strane imala jedan duguljast džep koji je bio taman podesan za moj drugi biznis projekat. Tako smo mi opet otišli da igramo CnD, samo smo ovog puta kupili dva žetona, za koje ni sam ne znam gde smo našli pare. Ubacim jedan žeton, izvadim magični i otkucam još 5 komada na brzaka, vratim magični u štek. I onda je počelo polučasovno iživljavanje nad džojsticima i dugmićima...

Mislim da smo bili prilično upadljivi svojim ponašanjem, ali toga nismo bili svesni. Kada smo shvatili da nam ponestaje "kredita" izvadio sam magični žeton i otkucao još par komada. Taman  kad sam ga vratio u moj čarobni džep, došao je namrgođeni cigos koji nas je postrojio jer nas je provalio... Preznojio sam se. Počeo je da nas ispituje i da nas pretresa, ali jedino što je našao jeste onaj žeton koji smo kupili na početku a nismo ga ubacili... Bio je dovoljno ljubazan da nas samo isprati napolje i zamoli da se ne vraćamo. Da je našao onaj magični, ne znam da li bismo baš tako lepo prošli...

Eto zašto volim vašare isto toliko koliko ih i mrzim... 

 

Kad sam imao 14 godina, mnogo sam želeo da imam devojku. Nadao sam se
da ću je jednoga dana naći.
Sa 16 godina imao sam devojku, ali me ona nije baš volela pa sam
zaključio da mi treba strastvena devojka puna životnog žara. 
Na fakultetu sam se zabavljao sa strastvenom devojkom, ali je ona bila
suviše emotivna. Bilo je to spektakularno, bila je kraljica drame,
oduševljavala se i plakala, pretila samoubistvom... Tada sam zaključio
da mi je potrebna stabilna ličnost.
Sa 28 godina našao sam veoma stabilnu devojku, ali je ona bila
dosadna. Bila je potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbuđivala ni
oko čega. Život je postao toliko dosadan da sam zaključio da mi treba 
malo uzbudljivija devojka.
Sa 32 godine našao sam uzbudljivu devojku, ali nisam mogao da držim
korak sa njom. Jurila je od jedne stvari do druge, nikad se nigde ne
zadržavajući. Činila je lude, iznenadne stvari i činila mene isto 
toliko jadnim koliko i srećnim. U početku je bila zabavna i vrlo
energična, ali sam na kraju zaključio da ona jednostavno ne sledi
nikakav pravac u životu. I tako sam odlučio da nađem devojku koja zna
šta hoće. 
Kad sam napunio 35 godina, našao sam pametnu, ambicioznu devojku, koja
je stajala čvrsto na zemlji i njom sam se oženio. Ona je bila toliko
ambiciozna da se ubrzo razvela od mene i uzela mi sve što sam imao.
Sad sam stariji i mudriji, pa tražim što mlađe plavuše sa što većim sisama.

... i tako ti se ja ucirkam sa drugarima, proslavljajući rođendan koji je inače prošao pre 10ak dana, kad u po noći stiže poruka od nje da dođem na žurku, kaže ekstra je, samo još ja falim! 

Nije da njoj nešto fali, obdarena je fizički, majka priroda nije štedela na materijalu, a boga mi ni na smislu za humor. Čak ju je i darovala dobrim ukusom (čim je pala na mene, hehehe!), jedini problem jeste njena(ili ti moja, svejedno) godina prozivodnje .

SMS:(ja) "Doći ću ako obećaš da nećeš da me muvaš :)"

SMS:(ona) "Ha ha, jel se ti to plašiš mene? ;)"

SMS:(ja) "Ma jok, plašim se ZA tebe, pošto ne verujem da ću ti odoleti, a onda si mrtva, kokoško! :)"

SMS:(ona) "Samo ti meni dođi! :)"

Posle ovih poruka su mi na ramena pali onaj đavolčić i anđelčić, svaki sa svojom pričom:

Anđelčić reče: "Ko sa decom spava, upišan se budi!"

Đavolčić na to odgovori: "Ali deca su naše najveće blago!"

Pretpostavljate, đavolčić je pobedio i to sa 2:1. 

Rekoh sebi: "Ucirkan si, bez dovoljno para si, odgovaralo bi ti malo blaga u bilo kom obliku! Samo ponesi rezervnu odeću! Dosta si slušao ovog belog! :)"

I eto, stigao je novi dan i ništa mi ne fali, sem možda par sati dobrog sna!

Sada sam u nedoumici: kojeg od ove dvojice sledeći put da slušam? Upomoooooć!  

Danas sam, s' oproštenjem, sprc'o 28 godina u zadnjicu. Ej, 28! Kad pre!

Generalno, počeo sam da mrzim svoj rođendan. Dok sam bio mlađi, jedva sam čekao taj dan zato što je bilo šizenje i ludenje čitavu noć, ali sad...

Ovaj dan me samo podseća na to što nisam uradio ove godine a rekao sam sebi da hoću, i ove godine sam sebi zacrtao neke stvari, ali znajući sebe, opet ću da se razočaram za sledeći rođ

. 

Da nema ovih kompjutera i fenomena socijalnih mreža na njima, danas bih primio jedno 70% manje poziva, poruka, želja i čestitki. Najgore od svega jeste to što su se mog rođendana "setili" mnogi koje nisam video ko zna koliko dugo, dok su neki od kojih sam očekivao da se sete jednostavno su - zaboravili.

Zato od sada svuda stavljam datum rođenja 25. jul umesto 24.! Onda ću znati ko me stvarno poznaje! :)

 

I tako prođe i ovaj rođ, novi uskoro dolazi a ja ne želim da ga dočekam kao ovaj.... 

Danas opet dobih jedan od onih mailova za forwardovanje, samo što je ovoga puta sadržaj bio malo drugačije uvredljive prirode. Naime, u pitanju je "komplikovana" matematička jednačina koja će ti reći koliko imaš godina ako joj proslediš tvoju godinu rođenja. Evo i poruke:

Kako otkriti koliko ste stari prema tome koliko želite da jedete u restoranima...

Nemojte mi reći koliko ste stari; ionako ćete lagati, ali malo matematike vezane za vaše restoranske navike i eto odgovora!

MOLIM VAS DA NE POKUŠAVATE VARATI TAKO ŠTO ĆETE POGLEDATI KRAJ OVOG MAILA.
Za manje od minut znaćemo odgovor, ali pod pretpostavkom da ne gledate unapred.
Ovo je sve dobra zabava ali i zaista funkcioniše.

1. Prvo odaberite broj željenih odlazaka u restoran preko nedelje (mora biti veći od jedan, ali manji od 10)

2. Pomnožite taj broj sa 2, samo zato da bolje izgleda.

3. Dodajte 5.

4. Pomnožite rezultat sa 50.

5. Ako je vaš rođendan ove godine već prošao dodajte 1758...

A ako tek dolazi onda dodajte 1757.

6. Sada oduzmite četvorocrifreni broj godine kada ste rođeni.

Rezultat bi trebao biti trocifreni broj.
Prvi broj je broj odlazak u restoran koji ste izabrali.
Iduća dva broja su:

VAŠA STAROST ! ------ (O DA, ITEKAKO!) :-)

Ovo je jedina godina kada matematika funkcioniše, pa prosledite to što pre vašim prijateljima da se zabave.

 

---

 Nažalost, veliki broj ljudi ovo smatra velikom misterijom: Kako?

Možda ću nekome da pokvarim zabavu ali moram da demistifikujem ovu poruku. Najlakši način da se ona razume, jeste da odaberete 0 kao broj željenih odlazaka, čime u koraku br 5 dobijate broj 2007 ili 2008, što predstavlja trenutnu godinu (ili prethodnu, zavisi da li vam je rođendan prošao). Kada od ovog broja oduzmete godinu kada ste rođeni, dešava se neverovatno čudo: rezultat je vaš broj godina!!!! Neverovatno!!! Prosto sam oduševljen!!!

formula radi za svaki pozitivan broj, samo rezultat neće biti uvek trocifren. U 4. koraku se uvek dobije broj koji se završava sa 50 i kada se doda na 1757(1758), zadnje 2 cifre će uvek biti 07(08).  Dalje provalite sami ako vas interesuje, ja nemam više živaca da objašnjavam :)

Nedavno sam postao frustriran količinom onih spam poruka koje sugerišu na forwardovanje iste, te sam rešio da sklepam jedan pametan odgovor na takve poruke. Pre nekog vremena sam dobio jedan dokument koji mi je poslužio kao polazna tačka i iz kojeg sam izvukao neke delove. U svakom slučaju, od sada svaki moj odgovor zvuči ovako:

P.S: Zbog količine nervoze koja se u momentu skupila u meni, tekst povremeno obiluje eksplicitnim izrazima. Ako to u bilo kom smislu smatrate nemoralnim, ne čitajte tekst dalje.

 (Dalje)